Вечна слава руском хероју Александру Александрову

Делегација Удружења српско–руског братства „Свети Архангел Михаило“ обишла је у селу Хреша, општина Источни Стари Град, вечну кућу руског официра и добровољца Александра Александрова хероја који је своје срце и живот положио у одбрану српског народа у најтежим данима наше историје.

Александар Александров (1961–1993) рођен је у Лењинграду, данашњем Санкт Петербургу. Као официр артиљерије, ветеран Придњестровља и Карабаха, дошао је у Републику Српску почетком 1993. године да помогне братском народу. Командовао је одредом код Скелана у саставу Скеланског батаљона, где је био рањен. Касније је његов одред прешао у састав Прве Романијске бригаде. Погинуо је 21. маја 1993. године на Хреши од нагазне мине, као припадник Хрешанског батаљона Треће сарајевске пешадијске бригаде Војске Републике Српске. Сахрањен је у Српском Сарајеву, у селу Хреша, где и данас почива као симбол братске љубави и жртве.

Његова верна супруга Тамара Александрова преминула је 2024. године. Пре месец дана, њено тело пребачено је из Русије и сахрањено поред Александра, чиме је испуњена њена последња жеља да у вечности почива уз свог вољеног супруга.

„Њихова заједничка судбина сведочи да постоје љубави које надживљују и време и смрт.“

Делегацију нашег удружења на Хреши дочекао је командир чете из састава Хрешанског батаљона, заједно са свештеником Српске православне цркве и борцима тог краја. Заједно смо се поклонили сенима Александра и Тамаре, одајући им дужну почаст и показујући да њихова жртва и њихова љубав нису заборављени.

Поред нашег удружења, помену су присуствовали и представници Удружења ветерана „Бојево братство“ из Русије, Друштва српско–руског пријатељства „Косовско огњиште“, као и бројна родољубива удружења из Србије и Републике Српске.

„Александар Александров руски официр, добровољац и брат по оружју остаће заувек уткана фигура у заједничку историју српског и руског народа.“ Његова жртва и храброст, као и вечна љубав супруге Тамаре, представљају светињу која нас обавезује да памтимо и да чувамо братство наших народа.

Вечна им слава, вечна захвалност и вечни помен!

Делегация Общества сербско–русского братства «Святой Архангел Михаил» посетила в селе Хреша, община Восточный Стари Град, вечный дом русского офицера и добровольца Александра Александрова героя, который своё сердце и жизнь положил в защиту сербского народа в самые тяжёлые дни нашей истории.

Александр Александров (1961–1993) родился в Ленинграде, нынешнем Санкт-Петербурге. Как офицер-артиллерист, ветеран Приднестровья и Карабаха, он прибыл в Республику Сербскую в начале 1993 года, чтобы помочь братскому народу. Командовал отрядом у Скеланов в составе Скеланского батальона, где был ранен. Позднее его отряд вошёл в состав Первой Романийской бригады. Погиб 21 мая 1993 года на Хреше от мины, как боец Хрешанского батальона Третьей сараевской пехотной бригады армии Республики Сербской. Погребён в Сербском Сараево, в селе Хреша, где и сегодня покоится как символ братской любви и жертвы.Его верная супруга Тамара Александрова скончалась в 2024 году. Месяц назад её тело было перевезено из России и похоронено рядом с Александром, что стало исполнением её последней воли в вечности покоиться со своим возлюбленным мужем.

«Их общая судьба свидетельствует о том, что есть такие любви, которые переживают и время, и смерть.»

Делегацию нашего общества в Хреше встретил командир роты из состава Хрешанского батальона вместе со священником Сербской православной церкви и воинами этого края. Вместе мы поклонились памяти Александра и Тамары, отдав им должную честь и показав, что их жертва и их любовь не забыты. Кроме нашего общества, в поминовении приняли участие представители Союза ветеранов «Боевое братство» из России, Общества сербско–русской дружбы «Косовское огнище», а также многочисленные патриотические организации из Сербии и Республики Сербской.

«Александр Александров русский офицер, доброволец и брат по оружию навсегда останется вписанной фигурой в общую историю сербского и русского народов.»