Вечном брату и симболу непоколебљивог братства српског и руског народа
У временима када су мрак и страх покушавали да угасе светлост слободе, када је наша земља крварила, а живот био изложен најтежим искушењима, устао је један младић са срцем које је гласније куцало за правду, с вером која није знала за предају и са снагом која није познавала страх. То је наш брат, Александар Кравченко, руски добровољац који је својом храброшћу, оданошћу и љубављу према српском народу исписао једну од најсветлијих страница нашег заједничког братства.
Рана коју је примио у ратној олуји код Вишеграда није била само физички бол то је била рана душе, сведочанство о жртви, о љубави која прелази границе држава, језика и времена. Његове молитве на српском језику биле су светлост у најтамнијим тренуцима путоказ ка вери, нади и спасењу. Његова књига, пуна тихих али моћних прича о храбрости и братству, звучи као молитва и песма посвећена свима који су дали све за слободу, за част, за народ.
Ова Захвалница, коју смо са неизмерним поштовањем и поносом уручили у Москви, није само папир. Она је симбол вечне везе која спаја срца два народа симбол непобедиве снаге која нам поручује: братство никада не умире. Српско-руско братство „Свети Архангел Михаило“ чува ову свету, заветну нит која нас повезује у једно братско тело. Чува успомену и када нас раздвајају километри, и када време пролази. Чува дух слободе и љубави најмоћнијег оружја против сваког зла. Братство по вери. Братство по части. Братство за сва времена. Живела Србија! Живела Русија! Живело српско-руско братство вечна ватра која гори у нашим срцима!
Вечному брату и символу непоколебимого братства сербского и русского народов
В те времена, когда тьма и страх пытались погасить свет свободы, когда наша земля истекала кровью, а сама жизнь подвергалась тяжелейшим испытаниям, восстал один юноша с сердцем, которое громче билось за правду, с верой, не знавшей поражения, и со смелостью, не знавшей страха. Это наш брат, Александр Кравченко, русский доброволец, который своей храбростью, верностью и любовью к сербскому народу вписал одну из самых светлых страниц нашей общей братской истории.
Рана, полученная им в огне войны у Вишеграда, была не просто физической болью это была рана души, свидетельство жертвы и любви, которая преодолевает границы государств, языков и времени. Его молитвы на сербском языке были светом в самые тёмные мгновения путеводной звездой к вере, надежде и спасению.
Его книга, наполненная тихими, но мощными рассказами о храбрости и братстве, звучит как молитва и песнь, посвящённая всем, кто отдал всё за свободу, за честь, за народ. Эта Благодарность, которую мы с безмерным уважением и гордостью вручили в Москве, не просто бумага. Это символ вечной связи, объединяющей сердца двух народов, символ непобедимой силы, говорящей нам: братство не умирает никогда.
Сербско-русское братство „Святой Архангел Михаил“ хранит эту святую, заветную нить, соединяющую нас в единое братское тело. Хранит память даже когда нас разделяют километры, даже когда идёт время. Хранит дух свободы и любви самого мощного оружия против любого зла. Братство по вере. Братство по чести. Братство на все времена. Да здравствует Сербия! Да здравствует Россия! Да здравствует сербско-русское братство вечный огонь, горящий в наших сердцах!
***
